“Stanislav Zalevski je preživeo Aušvic, Mauthauzen i Gusena kao politički zatvorenik. Rediteljka Magdalena Želasko vratila se sa njim na prvobitne lokacije, dozvolila mu je da ispriča svoju priču i pružila mu dovoljno vremena da prenese svoju poruku. Tri godine ga je pratila na putovanjima, a zatim je ispričala njegovu priču uglavnom hronološki, bez dramatičnih efekata. Prikupila je 100 sati materijala. Na kraju je to postalo 100 minuta filma.”

„Ako tražite visoki sjaj i grandioznost nalik Netflix-u, ovaj film nije za vas. I to je dobra stvar, jer Magdalena Želasko jednostavno pušta svog protagonista da ispriča svoju priču. Ima mnogo toga da kaže, čak i o relativno banalnim stvarima, kao što je to kako su zatvorenici u Aušvicu delili hleb nasušni u grupama od po petoro ili kako su im Kaposi uz pomoć varka ukrali najhranljivije delove lonca za supu. Otvoreno se bavi i temom seksualnosti, koja je bila sveprisutna u logoru. Najjače momente film ima u Gusenu, od svih mesta, koji je decenijama bio zaboravljen kao „satelitski logor” Mauthauzena, gde je Zalevski kao zatvorenik bio primoran da učestvuje u proizvodnji naoružanja. Sve veća praznina institucionalnog sećanja na Holokaust tamo postaje previše opipljiva.”